Lipa - sveto drvo koje leči

Mirisna, senovita, medonosna i lekovita, koristi se za snižavanje krvnog pritiska i umirenje, ali i protiv prehlade i gripa.

Lipa je sveto drvo Starih Slovena za koje su oni verovali da ih čuva od zla i uroka, a koristili su je i kao lek za mnoge bolesti. Ovo drvo, poznato i kao lipac i lipolist, može da živi nekoliko stotina godina i da dostigne visinu od 25 do 30 metara. Najbolje uspeva na vlažnom zemljištu zaštićenom od vetra, a u našim krajevima najčešće su bela, velikolisna i sitnolisna lipa.

ŠTA SADRŽI
Lipa cveta od kraja maja do početka jula, duže nego bilo koje šumsko drvo, što je izuzetno korisno s obzirom na to da je cvet lipe medonosan i lekovit. Cvet se bere čim se otvori, pre nego što precveta i promeni boju, i suši se u hladu, na prozračnom mestu, najbolje na tavanu.
Lipov cvet obiluje vitaminom C, sadrži sluz, tanin, etarska ulja, heterozide, šećer, gumu, vosak, manitol i tartarat, dok je lišće izuzetno bogato kalcijumom. Zato se opalo lišće brzo razlaže i popravlja plodnosti zemljišta.

ZA ŠTA SE KORISTI
Lipa se tradicionalno koristi za ublažavanje simptoma prehlade, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva. Od ekstrakata lipe prave se i pojedini fitopreparati koji se preporučuju za smirivanje suvog kašlja, ali i za ublažavanje urinarnih tegoba. U narodnoj medicini lipa se koristi i kao prijatan napitak za olakšano izlučivanje mokraće iz organizma, blago sredstvo protiv visokog krvnog pritiska i umirenje. Osim toga, lipa je neizostavni sastojak kozmetičkih preparata.

Božanstveni miris lipe (Tilia platyphillos) svakome izuzetno prija, a slovenskim narodima ona je bila sveto drvo. Možda i zbog toga što je lipa kod starih Slovena bila sveto drvo. U lipovim šumama su živeli, pod lipom su vršili obrede, i lipi podnosili žrtve kao vrhovnom božanstvu.
Ovo raskošno drvo, koje raste po brdskim šumama cele Evrope, a tamo gde je nekada obilato rasla ostala su imena - Lipar, Lipnik, Lipljan, Lipovica, Lipik, Lipovik...
U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), velikolisna (Tilia grandiphilia) i sitnolisna (Tilia
parvifolia). U cvetu i listu ima vitamina C u zavidnim količinama, zbog čega tek otvoren list može da se koristi kao povrće. Lipu treba brati čim počne da cveta, jer precvetala nema nikakvu vrednost. Treba voditi računa da se cvasti beru po suvom i lepom vremenu, i sa prirepkom. Cvet lipe je izuzetno vredan jer sadrži tanin, etarsko ulje, heterozide, šećer, vosak, manitol, tartarat...
Ubrani cvetovi se suše u hladu na prozračnom mestu, a važno je da sušenjem zadrže svoju prirodnu boju i prijatan miris. Prilikom branja treba pratiti pčele, koje nikada ne sleću na zagađene cvetove. Inače, lipa se smatra najmedonosnijim drvetom, a njeni cvetovi najmedonosnijom pašom. Lipov cvet se najčešće koristi za čaj, i to protiv znojenja, grčeva i za umirivanje bolova. Kod povišene temperature, gripa, prehlade i hunjavice, smatra se važnijim narodnim lekom u terapiji. Koristi se i kod hroničnog kašlja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Zahvaljujući delotvornim sastojcima pomaže nadraženoj i oštećenoj sluzokoži u svim ovim stanjima, kao i kod upale grla. Ali i kod uklanjanja bolova prilikom mokrenja, umora, kao i za smirivanje nervne napetosti. Nervoznim osobama sklonim stresu i ljudima koji teško dolaze do sna, čaj od lipe preporučuje se kao svakodnevni napitak. Lipov čaj zaslađen sa lipovim medom povoljno deluje u sprečavanju arterioskleroze, upale vena, angine pektoris, infarkta.
A od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj, velike apsorptivne moći, dok je masno ulje u lipovom plodu, slično maslinovom.