Celer je postao namirnica u svakodnevnoj upotrebi, poput šargarepe, luka ili krompira. Tvrda tekstura i specifičan ukus čine ga popularnim dodatkom salata i mnogih kuvanih jela. Iako se može kupiti tokom čitave godine, najbolji i nakvalitetniji celer može se nabaviti tokom letnjih meseci, kada mu je sezona i kada ga najviše ima u supermarketima i na pijacama.

Zdravstvene koristi

Celer je izvanredan izvor vitamina C, koji je značajan za jačanje imuniteta. Unošenje dovoljno vitamina C pre svega je značajno za sprečavanje simptoma prehlade, jer je ovaj hranljivi sastojak najjači borac protiv gripa i prehlade.

Ovo povrće takođe može imati pozitivan učinak na normalnu visinu krvnog pritiska, snižavanje holesterola i kao diuretik.

Osnovne osobine

Celer je dvogodišnja biljka koja spada u istu familiju sa šargarepom, mirođijom i peršunom. Najčešće se koristi plod celera, ali se u ishrani koriste i lišće, koren i semenke celera. Ova biljka u narodu je imala i primenu kao lek.

Celer raste do visine od oko dvadeset centimetara i kupastog je oblika. Ima specifičan slankast ukus. Kod nas se jede vrsta celera koja je bele boje, a u svetu postoji još i u zelenoj varijanti. Beli celer gaji se na zasenčenom zemljištu.

Poreklo

Celer koji danas poznajemo kultivisan je od divljeg celera. Potiče iz oblasti Mediterana - iz južne Evrope i severne Afrike, a takođe je uzgajan u oblasti istočno od Himalaja. Divlji celer od današnjeg pitomog razlikuje se po tome što je imao mnogo lišća i mali plod.

Ovo povrće prvobitno je korišćeno kao lek, pa tek kasnije u ishrani. Prvo pominjanje medicinskih svojstava celera datira iz 9. veka p.n.e, i to u čuvenoj "Odiseji", velikom Homerovom epu.

Tek u srednjem veku, o ovoj biljci počinje da se razmišlja i kao o hrani, a ne samo leku.
________________________________________________

Celer - povrće, začin i lek

Divlji celer koristili su za jelo drevni Egipćani, Grci i Rimljani i o tome postoje mnogi istorijski zapisi. Celeru su kroz istoriju, zbog mirisa i ukusa, pripisivana razna simbolična značenja. Divlji celer i danas raste u močvarnim i priobalnim područjima Evrope, ali se u ishrani od 16. veka koristi domaći celer.

I u našoj kulturi je celer poznat od davnina, pa se u narodnim predanjima i pesmama pominje i kao afrodizijak.

Korisni satojci

Celer ima malu energetsku vrednost, pa je pogodan za dijetalnu ishranu, ali je zato bogat mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima.

Celer sadrži hranljive i korisne satojke u korenu, stablu i listovima:

* belančevine
* vitamin C
* vitamin B1
* vitamin B2
* vitamin PP
* vitamin E
* gvožđe
* eterična ulja
* karotin
* kalijum
* kalcijum
* natrijum
* ugljene hidrate
* hlor

Primena u ishrani

Celer je gotovo nezamenjiv sastojak u pripremi domaće supe ili čorbe s mesom. Pored toga što jelu ili supi daje odličan prepoznatljiv ukus, celer sadrži hranljive materije, pa njima obogaćuje i tečnost u kojoj se kuva.

Da bi u jelu koje pripremamo i samom celeru ostalo što više korisnih sastojaka, celer se stavlja u vrelu vodu i kratko kuva. Obično se pri pripremi jela uz celer dodaje i peršun kako bi ukus bio potpun.

Celer se sirov koristi za pripremanje salate, ali veoma brzo potamni u prisustvu vazduha, pa zato treba da se poprska limunovim sokom ili sirćetom.

Lekovito dejstvo

Utvrđeno je da celer i jela od celera pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba:

* reumatizam
* vrtoglavica
* visok krvni pritisak
* glavobolja
* migrena
* giht
* gojaznost
* katar pluća
* nadutost
* zatvor
* grčevi u grudima
* bolesti želuca
* kamen u bubregu
* kamen u bešici
* kamen u žuči
* smanjeni apetit
* avitaminoza
* otežano mokrenje
* malokrvnost
* dijabetes
* problemi sa varenjem
* mamurluk
* problemi sa jetrom
* nervoza
* reumatoidni artritis
* neke vrste raka
* problemi sa nervima
* kašalj

Veoma je lekovita smesa celera i meda ako se uzimaju dve do tri kašičice dnevno.

Celer ili sok od celera deluju lekovito i u obliku obloga ili premaza bolnih mesta za razna kožna oboljenja.

Oprez u korišćenju veće količine celera u ishrani nalaže se trudnicama i pacijentima obolelim od hroničnih bolesti bubrega, pa se pre upotrebe treba posavetovati sa lekarom.

Zaključak

Iz navedenog se vidi da celer treba što više koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na: bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imuni sistem. Celer naravno ne može biti osnovni lek za lečenje bolesti, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji može biti veoma koristan.